Kakhovka HE

Photo: Ukrhydroenergo

Šta se desilo?

Dana 6. juna 2023. godine, oko 2.30 časova, ruski okupatori su digli u vazduh branu hidroelektrane (HE) Kahovka, što je dovelo do katastrofe koju je izazvao čovek i vanredne situacije u oblasti životne sredine.

Prema Ukrhidroenergu, ukrajinskom hidroenergetskom operateru, HE Kahovka je potpuno uništena bombardovanjem mašinske prostorije iznutra, a postrojenje je nepopravljivo. Nivo vode u rezervoaru brzo opada - oko 15 cm na sat.

Ruske trupe su zauzele HE Kahovka u prvim satima potpune invazije 24. februara 2022. Od tada je pod punom ruskom kontrolom na okupiranoj teritoriji.

Šta je HE Kahovka?

Hidroelektrana (HE) Kahovka izgrađena je sredinom 1950-ih i poslednja je faza kaskade hidroelektrane Dnjepar. Nalazi se na jugu Ukrajine, 5 km od grada Nova Kahovka (Hersonska oblast).

Brana HE Kahovka je strateški važna ne samo zbog svog energetskog kapaciteta, već i zbog toga što povezuje desnu i levu obalu reke Dnjepar (putni i železnički mostovi preko brane).

HE Kahovka obezbeđuje godišnju regulaciju toka reke Dnjepar za snabdevanje električnom energijom, navodnjavanje i vodosnabdevanje u sušnim regionima južne Ukrajine i plovidbu od Hersona do Zaporožja.

Danas je kapacitet HE Kahovka 334,8 MW.

Pre 82 godine Ukrajina je već imala priliku da vidi posledice dizanja u vazduh moćne brane-hidroelektrane. Dana 18. avgusta 1941. godine, sovjetska vojska i NKVD, povlačeći se usred napredovanja nacističke Nemačke, digli su u vazduh branu Dnjepar u Zaporožju.

Posledice pucanja brane HE Kahovka

1. HITNA DEHIDRACIJA
   

Prema podacima Ministarstva ekologije, oko 200.000 Ukrajinaca već ima problema sa pijaćom vodom zbog kritično niskog nivoa vode u akumulaciji Kahovka.

Očekuje se da bi bez vode moglo ostati i više od pola miliona stanovnika Krivog Roga i niza drugih naselja. Dizanjem u vazduh brane na hidroelektrani Kahovka, okupatori su uništili i mogućnost snabdevanja Krima vodom iz Dnjepra. Nivo vode u akumulaciji Kahovka je toliko kritičan da voda neće moći da teče kroz Severnokrimski kanal ispod nivoa od 14 metara.

1. CRNOMORSKI EKOCID

Kako je saopšteno iz kabineta predsednika, najmanje 150 tona mašinskog ulja je iscurilo u Dnjepar i postoji opasnost od daljeg curenja više od 300 tona.

Takođe, kako napominje Ministarstvo životne sredine, ispuštanje velike količine suspendovanih čestica u sliv Crnog mora povećaće zamućenost vode i otežati disanje ribama i drugim živim organizmima u vodi.

Ispiranje agrohemikalija, biološkog otpada i naftnih derivata sa površine tla i njihovo iznošenje u more prouzrokovaće katastrofu. Pošto uginule životinje mogu da ostanu u reci Dnjepar, njenim pritokama i Crnom moru neko vreme nakon elementarne nepogode i postanu izvor zagađenja izuzetno toksičnim supstancama, potrebno je stalno pratiti koncentraciju zagađivača u vodnim tijelima kojima se pristupa. ograničen je od strane okupatora.

1. UNIŠTAVANJE FLORE

Probijanje brane HE Kahovka imaće negativan uticaj na vode, priobalna područja i kopnena područja tri ukrajinska nacionalna parka prirode – Nižnjedniprovski, Kamianska Sič, Svjatoslavova Bila Berežija, Crnomorski rezervat biosfere (uključen u Međunarodnu mrežu UNESCO-a). Rezervati biosfere, regionalni pejzažni park Kinburn Spit i brojni rezervati prirode sa manjim površinama.

Ova područja takođe imaju status međunarodno važnih močvara zaštićenih Ramsarskom konvencijom i lokacije su Emerald mreže zaštićene Bernskom konvencijom.

1. IZAZIVANJE GLOBALNE KRIZE BEZBEDNOSTI HRANE

Smanjenje nivoa vode u akumulaciji Kahovka znači da je nemoguće navodnjavati polja vodom Dnjepra i, shodno tome, nemogućnost bavljenja poljoprivredom na jugu. Ovo predstavlja pretnju po bezbednost hrane ne samo za Ukrajinu već i za ceo svet.

Prema proračunima ukrajinske državne agencije Hidromelioracioni sistemi, navodnjavanje u Hersonskoj oblasti neće biti moguće 2-3 godine.

Hersonska oblast ima 426.800 hektara navodnjavanog zemljišta, ili 21,6% ukupne površine poljoprivrednog zemljišta. Vodom se ova područja snabdevaju moćnom crpnom stanicom glavnog kanala Kahovka, koja je verovatno oštećena

1. STANOVNIŠTVO U OPASNOSTI NA OKUPIRANIM TERITORIJIMA

Pošto se leva obala Hersonske oblasti, koja je trenutno pod okupacijom, nalazi u niziji (u poređenju sa desnom obalom), najveći teret udara snosiće stanovnici okupiranih teritorija. Prema rečima predsednika Ukrajine, biće poplavljeno do 70 naselja ispod brane. Većina ih se nalazi na levoj obali, što otežava evakuaciju i pružanje hitne pomoći stanovništvu.

Uništenje brane HE Kahovka onemogućilo je i rad Severnokrimskog kanala, koji isporučuje svežu vodu na jug Hersonske oblasti i na okupirano poluostrvo. Stanovnici Krima prijavljuju prekide u snabdevanju vodom, pri čemu mnoga domaćinstva dobijaju veoma kontaminiranu vodu koja je neupotrebljiva.

Rusi su se spremali da dignu u vazduh HE Kahovka: dokazi

Nedelju dana pre eksplozije u hidroelektrani Kahovka, ruske vlasti su dozvolile da se ne istražuju nesreće i teroristički napadi na opasnim objektima. Tako je 30. maja 2023. godine Vlada Ruske Federacije usvojila Rezoluciju br. 873. Prema klauzuli 10, „do 1. januara 2028. godine, neće se sprovoditi nijedna tehnička istraga udesa u opasnim industrijskim objektima i havarija hidrauličkih objekata koji su nastali kao posledica neprijateljstva, sabotaže i terorističkih akata“.

Zelenski je u oktobru upozorio da su okupatori minirali brane i agregate HE Kahovka:

„Imamo informacije da su ruski teroristi minirali brane i blokove hidroelektrane Kahovka. Ovo je jedan od najvećih energetskih objekata. Brana ove hidroelektrane sadrži oko 18 miliona kubnih metara vode. Ako ruski teroristi dignu u vazduh ovu branu, oko 80 naselja, uključujući Herson, biće u zoni poplave“, rekao je Zelenski.

Takođe, u oktobru 2022. godine, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Danilov potvrdio je činjenicu da je Kahovska HE minirala ruska vojska „sa ogromnom količinom eksploziva“.

Prema rečima portparola ukrajinske odbrambene obaveštajne službe Andrija Jusova, ruske trupe su ranije primećene kako prevoze eksploziv i opremu za planiranu kontrolisanu eksploziju.

Jedan od ruskih vojnih propagandista Jegor Guzenko, koji služi u ruskom okupacionom kontingentu u Hersonskoj oblasti, rekao je na svom Telegram kanalu da „Ako sve bude po planu – na Dnjepru ima više hidroelektrana kojima se vredi baviti. Očigledno, aludirajući na podrivanje hidroelektrane Kahovka od strane Rusa.

Novosti o posledicama uništenja HE Kahovka

• Od 16:00 evakuisano 1.339 ljudi - Kabinet Ministara

• Prema preliminarnim informacijama, poplavljeno je 13 naselja na desnoj obali reke Dnjepar i više od 260 kuća.

• Prema kartama mogućih poplava, zona rizika je uglavnom na levoj obali Dnjepra.

• Oko 16.000 ljudi na desnoj obali Hersonske oblasti nalazi se u kritičnoj zoni.

Detalji eksplozije

Ruske trupe zauzele su glavnu zgradu Severnokrimskog kanala i hidroelektranu Kahovka u Hersonskoj oblasti u februaru 2022.

Prema podacima Odbrambenih obaveštajnih službi Ukrajine, ruski okupatori su u aprilu prošle godine minirali HE Kahovka, au oktobru su dodatno minirali kapije i oslonce HE.

Bar od oktobra 2022. godine, tokom kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, Rusi planiraju da dignu u vazduh hidroelektranu Kahovka kako bi sprečili dalje napredovanje ukrajinskih snaga.

Konkretno, Telegram kanal 205. odvojene motorizovane brigade Oružanih snaga Rusije ukazao je da su brane već minirane u skladu sa planom ruskog Generalštaba za potencijalnu eksploziju. Već tada su ukrajinski obaveštajci upozoravali da su brana Kahovskog rezervoara i agregati HE Kahovka u opasnosti od uništenja.

„Rusija već više od godinu dana kontroliše i branu i celu hidroelektranu Kahovka. Fizički je nemoguće to nekako spolja dignuti u vazduh – granatiranjem. Minirano je. Minirali su ga ruski okupatori. i digli u vazduh. Apsolutno namerna, pripremljena eksplozija. Oni su tačno znali šta rade", rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Odmah nakon što je brana dignuta u vazduh, ruska okupaciona administracija je upozorila lokalno stanovništvo na svoje akcije, a za nekoliko sati ruski telegramski kanali objavili su da je mali deo hidroelektrane dignut u vazduh. Međutim, kada je nivo vode počeo katastrofalno da raste, retorika ruskih medija prešla je na optuživanje ukrajinskih oružanih snaga za napad na hidroelektranu.

Cilj terorista je očigledan:

• da stvara prepreke ofanzivnim dejstvima Oružanih snaga Ukrajine

• preuzmu vojnu inicijativu za neko vreme

• da uplaši globalnu zajednicu

• smanjiti instrumentalnu podršku Ukrajini

Ovo još jednom potvrđuje da Kremlj ne razmišlja strateški, već o kratkoročnim situacionim prednostima. Ali posledice su već katastrofalne.